Nije bitno, ponovo volim Dorse

Nije bitno što ti je dvadest šestica otišla, ni što si trčeći zgazila u baru, ni što te nemarni vozač nije propustio da pređeš ulicu u Sinđelićevoj, ni što na kiosku nisu imali čokoladu od lešnika, pa si morala da uzmeš onu od jagode od čije ti slatkoće zasevaju desni, nije bitno ni što možda nećeš položiti ispit, jer ti je falio još samo jedan dan da sve obnoviš, ni što ti se polomio nokat dok si otvarala gvozdena vrata na staroj vračarskoj zgradi. Stvarno nije bitno, jer ponovo voliš Dorse, jer ponovo u sebi pevušiš Hello, I love you. Više stvarno ništa nije bitno osim toga da te On čeka kod onog hrasta u Njegoševoj i drži kutiju tvojih omiljenih kolača iz obližnje poslastičarnice. I dok ga gledaš u lanenoj košulji kako se lagano približava, zaboravljaš sve i one koji su otišli i one od kojih si ti otišla i nokte i baru i vozača. Glava ti više ne pulsira od stresa i nervoze, ubrzavaš korak u ritmu one melodije. Nije bitno ni što ovaj trenutak možda neće trajati večno, bitno je da ponovo čuješ Dorse i da uz sebe imaš ovaj trenutak večnosti koji sva nespokojstva i nemire pretvara u savršen mir Njegovog zagrljaja.

Sećam se...

...maminog kaputa boje cimeta
...zvuka tatine pisaće mašine
...trećeg sprata i dedinog stana u oronuloj predratnoj zgradi na bulevaru
...mirisa domaćeg čaja od lipe u šolji sa bordo ružama kupljenoj još '73 u Češkoj
...maminog zagrljaja koji je mirisao na mošus
...tetkinih velikih albuma sa crno-belim fotografijama
...crvene barke kojom smo plovili po Boki
...usana i prstiju mrljavih od svežih borovnica na Pančićevom vrhu
...zalaska sunca na grčkom ostrvcetu
...kaldrmisanih praških ulica
...mirisa njegovih košulja
...poljupca na stepeništu gradske biblioteke
...oblika njegovih usana
...jednog zagrljaja
...jednog njegovog i jednog mog odustajanja
...jednog nedostajanja koje je prošlo i jednog koje ne prolazi
...da smo nekada hteli sve(t)